Apsorpcija pozadine

Fine čvrste čestice koje se ubacuju u plamen, čestice dima, agregati molekula, rasipaju ili apsorbuju deo upadnog zračenja, dovodeći do povećanih apsorbanci. Ova pojava se definiše kao nespecifična apsorpcija ili »apsorpcija pozadine«.

Pri radu u emisionoj spektrometriji problem predstavlja pozadinska emisija. Pozadinska emisija može imati istu ili sličnu talasnu dužinu kao i ispitivani element. Pozadinska emisija plamena može davati značajan doprinos ukupnoj emisiji, pa i greške određivanja mogu biti značajne, pogotovu pri malim koncentracijama analita. Pozadinska emisija, u najvećem broju slučajeva, ima veći uticaj nego pozadinska apsorpcija. Korekcija pozadinske emisije može se vršiti jedino pripremom istovetne slepe probe i matrice za standardni rastvor.

Rad u modusu korekcije pozadinske apsorpcije potreban je kada se određuju elementi koji apsorbuju pri kratkim talasnim dužinama, pogotovu u prisustvu većih koncentracija pratećih materija. Otklanjanje uticaja neatomske apsorpcije je neophodno radi dobijanja tačnijih rezultata. Ovim se postiže i povećanje preciznosti.

Apsorpcija pozadine je posebno izražena pri upotrebi elektrotermalnih atomizera, gde čestice dima i para, koje nastaju u grafitnoj kiveti pri raznim fazama zagrevanja, bitno povećavaju apsorbancu, stvaranjem lažanog signala. Zbog toga su kod aparata primenjeni vrlo efikasni sistemi za otklanjanje neatomske (pozadinske) apsorpcije.

Primena korekcije apsorpcije pozadine

Postoji nekoliko metoda za korekciju pozadinske apsorpcije:

-  dvolinijska metoda, koja je danas interesantna više sa teorijskog aspekta,

-  metoda kontinuum lampe, koja se najčešće primenjuje,

-  metoda zasnovana na Zeeman-ovom efektu, koja se zasniva na cepanju jedne spektrale linije na tri ili više komponenti, kada je izvor zračenja postavljen u magnetno polje. Međutim, kako samo manji broj elemenata pokazuje normalan Zeeman-ov efekat, ova metoda se pokazala manje efikasnom i retko se primenjuje.