Atomska apsorpcija i tehnika hidrida

Elementi 4A, 5A i 6A grupe periodnog sistema (tj. arsen, selen, antimon, bizmut, telur, germanijum, živa i olovo) prisutni su u prirodi u velikom broju materijala u ultra-tragovnim količinama. Zbog svoje otrovnosti imaju poseban značaj u različitim oblastima: farmaceutskoj industriji, analizi hrane, kontroli životne sredine, analizi vode, kliničkoj toksikologiji, a često se dodaju kao minorni činioci u proizvodnji legura.

Različite analitičke tehnike mogu biti korišćene za određivanje ovih elemenata ali sa ograničenom osetljivošću ili tačnošću. Atomska apsorpcija, i pored velikih prednosti u odnosu na druge metode, takođe pokazuje određene slabosti. Pored slabe osetljivosti ovih elemenata u plamenu, principijelne apsorpcione linije ovih elemenata su u oblasti kratkih talasnih dužina.

Međutim, osobina ovih elemenata da mogu graditi kovalentne gasovite hidride, koji nisu previše stabilni na visokim temperaturama, omogućila je njihovo određivanje Sistemom sa kontinuiranim protokom pare. Ovo je jedan od postupaka određivanja tehnikom razvijanja hidrida. Hidridni postupci mogu biti izvedeni na različite načine.

Za stvaranje hidrida potrebno je u reakcionoj smeši proizvesti nascentni vodonik. Kod različitih postupaka za stvaranje hidrida razlika se pojavljuje u načinu stvaranja nascentnog vodonika, iz SnCl₂ ili NaBH₄ u kiseloj sredini.

Tehnikom stvaranja hidrida i kontinuiranim protokom pare postiže se daleko veća osetljivost od konvencionalne atomske apsorpcije u plamenu; određivanje žive je i do 1000 puta osetljivije. Sistem je izuzetno pogodan za određivanje arsena, selena i žive ali i telur, antimon, bizmut, olovo, germanijum i kalaj mogu da se određuju ovom metodom.

Šema rada sistema sa kontinuiranim protokom pare