Princip atomske apsorpcije
Za tumačenje atomske apsorpcije neophodno je primeniti klasičnu teoriju građe atoma sa pozitivno naelektrisanim atomskim jezgrom oko koga po orbitama na različitoj udaljenosti kruže elektroni. Kruženje elektrona oko atomskog jezgra u normalnim uslovima vrši se bez emitovanja ili apsorbovanja energije, a takvo stabilno stanje najniže energije naziva se osnovno ili stacionarno stanje. Dovođenjem energije jedan ili više elektrona u atomu može preći u energetski više, dozvoljeno, pobuđeno stanje. Potrebna energija se može dobiti sudarom sa brzom česticom na visokoj temperaturi ili od elektromagnetnog zračenja. Apsorpcija ili emisija energije (zračenja) nije kontinualna već se vrši u određenim najmanjim iznosima, kvantima energije, fotonima. Elektron koji može primiti odgovarajući foton preskače u pobuđeno, ekscitirano stanje. Za svaki pojedini dozvoljeni preskok elektrona u slobodnu orbitu, elektron mora da primi foton odgovarajuće energije. U stanju više energije, pobuđenom stanju, elektron ostaje kratkotrajno, oko 10-8 sekunde, a zatim skače natrag u stanje niže energije, emitujući ranije apsorbovanu energiju.
Za atomsku apsorpciju je od interesa skok valentnog elektrona sa osnovnog (stacionarnog stanja) na prvo pobuđeno stanje. Za taj preskok potreban je foton najmanje energije pa je takav preskok i najverovatniji.
Vraćanjem elektrona iz pobuđenog u stanje niže energije (osnovno stanje), oslobađa se foton istovetne energije kao i onaj koji je izazvao ekscitaciju. Taj povratak elektrona izaziva emisiju svetlosti iste talasne dužine kao one koja je apsorbovana. Dakle, jedan atom može apsorbovati samo ono zračenje koje može i emitovati.
Dijagram transformacija energije
Za određivanja atomskom apsorpcijom bitno je obezbediti što više slobodnih atoma u osnovnom stanju. Na ovaj način će postojati više akceptora koji će moći da apsorbuju, čime će osetljivost biti veća. Za emisiona određivanja, naprotiv, treba obezbediti što više pobuđenih slobodnih atoma. Na taj način povećaće se broj emitera, čime će emitovana energija, a time i osetljivost, postati veća. Broj mogućih prelaza srazmeran je broju atoma. Udeo slobodnih i pobuđenih atoma zavisi od temperature. Broj mogućih prelaza iz jednog u drugo stanje zavisi od popunjenosti jednog ili drugog elektonskog nivoa.
